Nije vam dovoljno važno

„Izvinite ne mogu da stignem na sastanak, upravo mi je iskrslo da se mašina u pogonu pokvarila. Moram hitno da odem da vidim o čemu se radi“, objasnio je vlasnik jedne kompanije par dana ranije, izražavajući svoju frustraciju zbog nagomilanog posla. „Izvinite još jednom produžio mi se sastanak, pa smo posle seli na ručak, nisam mogao da se javim, bila je buka ali sledeće nedelje možemo da se vidimo“, dodao je.

Ovo su samo neki od primera iz stvarnosti koji nas često zaustavljaju u ostvarivanju ciljeva. Hoćemo promenu, ali uvek se nešto ispreči. Hoćemo da trčimo, ali je suviše hladno. Hoćemo da ustanemo ranije, ali smo legli kasno, pa smo umorni. Hoćemo da odemo ranije kući, ali baš tog dana se nešto iskrslo i moramo da ostanemo duže. Hoćemo da smireno reagujemo, ali baš tog dana svi se ponašaju kao da su rešili da nas izlude.

Sve bismo hteli, ali čekamo da nam se okolnosti poklope. Međutim, to se retko kada desi. Često sebe hvatamo u zamci očekivanja da će se sve rešiti samo od sebe. No, da li su te prepreke stvarne ili su samo izgovori koje sebi pravimo?

Zaista, šta je to što nas zaustavlja? Nisu to realne okolnosti već naš doživljaj situacije koji često ne odgovara realnosti. Samo nam se tako čini. Jer, istina je da ako zaista želimo promenu, prvo moramo doneti odluku. Donošenje odluke znači biti svestan trenutka kada se „lome stvari“, kada se pojavi saboter koji pokušava da nas vrati unazad.

„We can easily manage if we will only take, each day, the burden appointed to it. But the load will be too heavy for us if we carry yesterday’s burden over again today, and then add the burden of the morrow before we are required to bear it factorial non.“
Robert Calibo

Borba sa saboterom

Najteži deo jeste prepoznati tog sabotera. Često je on maskiran u „realne okolnosti“. To je trenutak kada nam neće biti prijatno, kada će izgledati lakše odustati. Ali, ako želimo promenu, moramo izdržati tu neprijatnost i uraditi ono što je zaista dobro za nas.